Kada je reč o obuci pešaka, i pored velikog broja poginulih pešaka, ne postoji nijedna institucija koja bi se bavila obrazovanjem pešaka za bezbedno učestvovanje u saobraćaju.

Zbog neposedovanja spoljašnje zaštite, pešaci imaju status ranjivih učesnika u saobraćaju jer prilikom kontakta sa vozilom gotovo uvek bivaju povređeni.

Stradanje pešaka u saobraćaju

Sa povećanjem sudarne brzine raste i rizik od smrtnog stradanja pešaka na ovaj način:

• pri brzini od 30 km/h gine 10% pešaka,
• pri brzini od 40 km/h gine 20% pešaka,
• pri brzini od 50 km/h gine 40% pešaka,
• pri brzini od 60 km/h gine 80% pešaka.
  U slučaju sudarne brzine od 80 km/h, šanse da pešak preživi gotovo ne postoje.

Iz ovog primera vidimo da povećanje brzine od samo 10 km/h, sa 40 na 50, povećava duplo šansu da pešak pogine.

Iz tog razloga je ograničenje brzine u naselju, koje je nekada bilo 60 km/h, smanjeno na 50 km/h.

Definicija pešaka

Pešak je lice koje se kreće po putu, odnosno koje po putu

• sopstvenom snagom vuče ili gura vozilo, ručna kolica, dečje prevozno sredstvo, kolica za nemoćna lica,
• lice u dečjem prevoznom sredstvu,
• lice u kolicima za nemoćna lica koje pokreće sopstvenom snagom ili snagom motora,
• lice koje klizi klizaljkama, skijama, sankama ili se vozi na koturaljkama, skejtbordu i sl.

Pešak je učesnik u saobraćaju.
Učesnik u saobraćaju je lice koje na bilo koji način učestvuje u saobraćaju.

Koje su površine namenjene za kretanje pešaka?

Trotoar

Trotoar je posebno uređen deo puta pored kolovoza namenjen prvenstveno za kretanje pešaka.

Pešačka staza

Pešačka staza je put koji ne namenjen isključivo za kretanje pešaka.

Kolovoz

Kolovoz je deo puta namenjen prvenstveno za kretanje vozila.

Pešački prelaz

Pešački prelaz je označeni deo kolovoza namenjen za prelazak pešaka preko kolovoza.

Pešačko ostrvo

Pešačko ostrvo je obeleženi ili uzdignuti deo kolovoza koji je određen za privremeno zadržavanje pešaka koji prelaze preko kolovoza, ulaze ili izlaze iz vozila za javni prevoz putnika.

Put

Put je izgrađena, odnosno utvrđena površina koju kao saobraćajnu površinu mogu da koriste svi ili određeni učesnici u saobraćaju, pod uslovima određenim zakonom i drugim propisima.

Vozač je dužan da obrati pažnju na pešake koji se nalaze na kolovozu, stupaju na kolovoz ili iskazuju nameru da će stupiti na kolovoz.

Postupanje vozača prema pešacima

Trebalo bi:

• smanjiti brzinu kretanja vozila,
• zadržati bezbedno odstojanje,
• očekivati iznenadno stupanje pešaka na kolovoz,
• biti u pripravnosti za blagovremenu reakciju (bezbedno izbegavanje konflikta sa pešakom ili bezbedno zaustavljanje vozila).

Na delu puta na kome se kreću deca, odnosno su postavljeni saobraćajni znakovi o učestvovanju dece u saobraćaju , vozač je dužan da se kreće sa povećanom opreznošću, tako da može blagovremeno da zaustavi vozilo.

Kretanje pešaka

Po pravilu, pešak ne sme da se kreće i zadržava na kolovozu, a ukoliko se nađe na kolovozu, njegovo prisustvo i ponašanje je specifično i predstavlja potencijalnu opasnost od nastanka konflikta.

Ako ne postoji površina koja je namenjena za kretanje pešaka (trotoar, pešačka staza), pešaci mogu koristiti za kretanje kolovoz u širini najviše do 1 m, računajući od ivice kolovoza.

Ukoliko se pešak kreće po kolovozu na putu van naselja, mora da se kreće što bliže levoj ivici kolovoza u smeru kretanja (tako da mu vozila dolaze u susret), na način kojim ne ometa ili ne sprečava saobraćaj vozila.

Izuzetno, pešak može da se kreće uz desnu ivicu kolovoza samo kada je takvo kretanje za njega bezbednije (nepregledna krivina, provalija, usek, odron i sl.).
Kretanje desnom stranom se odnosi i na pešaka koji gura ručna kolica, bicikl, bicikl sa motorom ili motocikl i osobe sa invaliditetom koje se kreću u invalidskim kolicima.

Kada se kreću kolovozom, pešaci su dužni da se kreću jedan za drugim, osim lica koje vodi dete mlađe od 7 godina starosti. Lice koje vodi dete se mora kretati tako da dete bude bliže ivici kolovoza.

Prilikom prelaska preko kolovoza pešak ne sme da upotrebljava mobilni telefon niti da koristi slušalice na ušima.

Uticaj odraslih na ponašanje dece u saobraćaju

U saobraćaju pa i u Zakonu je prepoznat značaj uloge odraslih na ponašanje dece pa su za prekršaje koji su počinjeni u prisustvu dece predviđene više, odnosno strože sankcije.

Propisi

Kada prilazi pešačkom prelazu, vozač mora da prilagodi brzinu vozila tako da u svakoj situaciji koju vidi ili ima razloga da predvidi može bezbedno da zaustavi vozilo ispred pešačkog prelaza.

Pešak je dužan da koristi pešački prelaz ili posebno izgrađen prelaz ukoliko oni postoje.
Pešak sme da pređe kolovoz van pešačkod prelaza ukoliko ne postoji pešački prelaz sa leve strane na udaljenosti od 100m i sa desne strane na udaljenosti od 100m.

Vozač koji skreće na bočni put na čijem ulazu ne postoji pešački prelaz, dužan je da propusti pešake koji su već stupili ili stupaju na kolovoz.
Kada vozač skreće na bočni put na kome nema pešačkog prelaza, zakonodavac ne obavezuje vozača da prepozna nameru pešaka da će stupiti na kolovoz.

Ukoliko je pešak koji prelazi kolovoz na pešačkom prelazu daleko od trake kojom se kreće vozilo, vozač tog vozila nije dužan da stane sve dok ne postoji šansa da ugrozi brzinu i pravac kretanja pešaka (da pešak mora da uspori, ubrza ili skrene na neki stranu kako bi izbegao kontakt sa vozilom).

Pre nego što započne prelazak preko kolovoza, pešak mora da se uveri da li je vozač uočio njegovu nameru.

Ako su pešaci deca, nemoćna lica, slepe osobe koje se kreći uz pomoć belog štapa i/ili psa vodiča, osobe sa invaliditetom koje se kreću u invalidskim kolicima ili za kretanje koriste druga ortotičko-protetička pomagala, vozač je obavezan da zaustavi vozilo i da ih propusti.

Iz ovog člana zakona se vidi da ako su u pitanju navedena lica, nedvosmisleno je rečeno da vozač ima obavezu da zaustavi vozilo pre pešačkog prelaza odnosno po uočavanju ovih lica da se približava pešačkom prelazu sa namerom zaustavljanja vozila, bez obzira na aktivnosti pešaka.

Kretanje pešaka na motoputu i autoputu nije dozvoljeno. Po pravilu, obaranje pešaka u ovim uslovima je gotovo uvek tragično.

Saobraćajne nezgode sa pešacima

Kada se posmatra ukupan udeo pešaka u svim saobraćajnim nezgodama, uočava se da pešaci procentualno učestvuju od 7% do 8.5%.

U petogodišnjoj analizi (2010 – 2014) saobraćajnih nezgoda, ustanovljeno je da je svaka treća saobraćajna nezgoda sa poginulim, svaka četvrta sa povređenim i svaka trinaesta evidentirana nezgoda je bila nezgoda sa pešakom.

U Srbiji, pešaci ženskog pola učestvuju u 54% a muškog pola u 46% slučajeva u saobraćajnim nezgodma.

Sa druge strane, kada se analiziraju saobraćajne nezgode sa poginulim pešacima, muškarci imaju udeo od 63%.

Smrtno stradanje pešaka izraženije je u poslednja četiri meseca u godini. Po statistici, najrizičniji mesec za stradanje pešaka je oktobar.

Najrizičniji dani za stradanje pešaka su dani vikenda i petak. Posebno rizičan dan za pešake je subota,kada je evidentirano najviše poginulih pešaka i najviše pešaka sa teškom telesnim povredama.

Najviše pešaka gine u periodu od 17 do 22 časa. Drugi rizičan period je od 12 do 14 časova.

Ako ste mislili da najviše pešaka strada prilikom pretrčavanja kolovoza, statistika ne govori tako.
Najviše pešaka se obori dok hodaju (74.7%) pa tek onda dok trlče (25.1%).

Vidljivost pešaka u noćnim uslovima

Najviše saobraćajnih nezgoda sa pešacima se desi noću kada nema ulične rasvete. Iako farovi na vozilima osvetljavaju od 40 do 80 metara, to ne predstavlja daljinu na kojoj ćemo osvetliti tj. ugledati pešaka.

Istraživanja su pokazala da će vozač pešaka ugledati kada bude osvetljena trećina visine pešaka.

U noćnim uslovima (bez ulične rasvete, bez mesečine i bez zaslepljivanja farovima vozila iz suprotnog smera):
Pešak u tamnom odelu se uočava na udaljenosti od 26 m na suvom kolovozu.
Pešak u sivom odelu se uočava na udaljenosti od 31 m na suvom kolovozu.
Pešak u svetlom odelu se uočava na udaljenosti od 38 m na suvom kolovozu.

Kada je kolovoz mokar, pešak u tamnom odelu se uočava na udaljenosti od 19 m.