Nasloni za glavu
Pri udaru u zadnji deo vozila, usled inercije dolazi do zabacivanja glave vozača i putnika.
Kao mera pasivne zaštite primenjuju se specijalni produžeci naslona sedišta – nasloni za glavu.
Na savremenim automobilima uglavnom su podesivi, ali postoje i savremena rešenja kod kojih je naslon za glavu fiksno pričvršćen za naslon sedišta.
Da bi se sprečile povrede vrata, naslon za glavu mora biti postavljen neposredno iza potiljka i veoma je važno da može da se postavi na ovaj način.
Ukoliko je postavljen nepravilno, suviše nisko i daleko od glave, on gubi svoju funkciju, odnosno stepen zaštite od povreda se znatno smanjuje.
Sigurnosni pojasevi
Jedan od osnovnih preduslova za pasivnu zaštitu vozača i putnika jeste da se oni zadrže na svojim mestima tokom trajanja saobraćajne nezgode.
Zbog toga je od velikog značaja primena odgovarajućih sigurnosnih pojaseva.
Postoji više vrsta ovih pojaseva: s vezom u dve, tri i četiri tačke, zatim obični, inercioni i automatski.
Na osnovu položaja kaiševa, sigurnosni pojasevi se dele na: potrbušne, dijagonalne, kombinovane i ukrštene (mešovite).
Često se dešava da pojasevi postoje u vozilu, a vozač i putnici ih ne koriste.
Bez obzira na vrstu, pojasevi moraju imati određene karakteristike, kako bi bili što efikasniji u ispunjavanju svoje funkcije.
Površina kojom se telo oslanja na sigurnosni pojas (kaiševe pojasa) treba da bude što veća. Minimalna širina kaiša je 46 mm, odnosno 43 mm. Ivice se ne smeju uvrtati (podvijati) kako bi celokupna širina kaiša primala opterećenja.
Sve kopče moraju biti sigurne. Kopča za učvršćenje pojasa oko korisnika mora da omogući sigurno zabravljivanje i lako odbravljivanje.
Pogledajte šta se dešava sa vozačem i putnicima kada nisu vezani u vozilu:
Vazdušni jastuci
Vazdušni jastuk je bezbednosni uređaj u vozilu koji pomaže zaštiti vozača ili putnika najčešće na prednjim sedištima (kod novijih vozila postoji i za putnike na zadnjem sedištu), u slučaju čeonog sudara ili udara u prednji deo vozila.
Ovaj sistem sastoji se od jastuka izrađenog od platna ili najlona, uređaja za naduvavanje i davača koji registruju iznenadno usporenje vozila. Radom čitavog sistema upravlja elektronska kontrolna jedinica.
Vremenski interval između početka sudara i otvaranja jastuka iznosi 12–20, dok se jastuci naduvaju za 30–35 milisekundi. Nakon sudara, jastuk se izduvava za 150 milisekindi, što smanjuje opasnost od gušenja i oštećenja lica putnika.
Vazdušni jastuci, u kombinaciji sa sigurnosnim pojasevima, veoma su efikasni u zaštiti putnika i vozača za vreme saobraćajne nezgode. Efikasnost ovih bezbednosnih elemenata vozila je maksimalna ukoliko su oba elementa aktivna.
Bočni vazdušni jastuci
Zaštita putnika pri bočnim sudarima je najsloženija oblast pri bezbednosnom razvoju, jer zbog manjka prostora i minimalnih zona deformacije (samo 25–30 centimetara) putnici sede blizu mesta sudara.
Izvesno je da će ozbiljni bočni sudari, pre nego frontalni, izazvati povredu sigurnosnog kaveza, odnosno ulazak u putnički prostor, a mnoge od ozbiljnih povreda pri ovakvim sudarima upravo se dešavaju kada usled sila sudara vrata deluju na putnike.
Osim oplata u vratima i na bočnim i krovnim stubovima, pojedini proizvođači ugrađuju bočne vazdušne jastuke kako bi dodatno povećali apsorpciju i ublažavanje energije.
Bočni vazdušni jastuci konstruisani su pre svega da zaštite grudi, rameni pojas a potom i glavu putnika. Proizvođači ih ugrađuju ili u bočne strane naslona sedišta ili u vrata automobila. Ukoliko je ugrađen u spoljašnju stranu naslona sedišta, jastuk je uvek u optimalnoj zaštitnoj poziciji u odnosu na putnika, i ovakvo rešenje primenjuje većina proizvođača vozila.
Ukoliko je bočni vazdušni jastuk smešten u vrata, njegova zapremina mora biti veća nego kada je smešten u naslon sedišta, kako bi se obezbedio isti nivo zaštite u obe varijante.
Izvor: Priručnik za predavače teorijske obuke u auto školama, “Odnos vozača prema pešacima”, Agencija za bezbednost saobraćaja i Saobraćajni fakultet u Beogradu (2019).
